Zašto nemam strah od porođaja
Tokom odrastanja naslušala sam se raznih priča o porođajima koji traju po 48 sati i žene kao da se takmiče koju je više bolelo i kojoj je bilo teže. Nepotrebno vas zastrašuju ružnim pričama iz porodilišta i na kraju se svaka priča završi rečenicom:"Kad ugledaš bebu prvi put zaboraviš na svu bol i svu muku." Da, vidim iz priloženog kako ste zaboravile još ste preuveličale i dodale da izgleda strašnije.
Da je lako nije, u tome se slažem u potpunosti, ali vi imate tu čast i privilegiju da na svet donesete novi život, a ima li šta vrednije od toga? Budite lavice. Muškarci taj bol ne bi izdržali. Bog je taj koji je izabrao vas da nosite dete. Ima nečeg svetog u tome. Poštujte to. Ne kukajte i ne govorite sebi da ne možete, ne predajte se bez borbe.
Od kako sam u drugom stanju priče o porođaju više ne doživljavam. Ponovo svi žele da ispričaju svoje jedinstveno iskustvo, ali ja više tome ne pridajem značaj. Isključim se i ne reagujem, u sebi pomislim kod mene će biti drugačije, sve će ići svojim prirodnim tokom. Potrudiću se maksimalno koliko je do mene da budem aktivna, da šetam do poslednjeg dana da se lakše porodim, u porodilište ću otići hladne glave, smirena jer znam da se kući vraćam sa njom u naručju. Duboko u sebi osećam spokoj i ko god me sretne kaže kako delujem opušteno i svi se prosto iznenade mojom smirenošću. Mislim da je tome delimično doprinela i joga za trudnice koja deluje relaksirajuće na telo i na um.
Kad sam ostala u drugom stanju pomirila sam se sa tim da je porođaj nešto potpuno normalno i prirodno i da nema razloga da se plašim.
Sasvm slučajno sam na tv-u gledala sam emisiju o majkama koje su se potpuno prirodno porađale bez anestezije i lekova protiv bolova. One kažu da je njihovo telo dovoljno jako da izdrži porođajni bol. Ako je bol prolazan, čega onda treba da se plašimo? Treba da skupimo snagu i da damo sve od sebe, da ne kukamo i ne gubimo snagu za ono mnogo važnije što sledi.
Savet
Pronađite nešto što vas opušta. Probajte jogu ili meditaciju. Ne dajte da vas plaše svojim lošim iskustvima, sve je to prolazno. Isključite se i govorite sebi kako će sve biti u savršenom redu. Cilj je da pamtimo lepe stvari u životu, a ne da se podsećamo na ove druge.
Budite u skladu sa samom sobom, sa svojim mislima i svojim bićem. Ako imate strahove, priznajte sebi i radite na tome malo, po malo da ih otklonite. Otkrijte pravih uzrok svojih strahova. Ne postoji magični štapić. Pomozite sebi.
Na kraju krajeva ima li šta hrabrije od odluke da postanete majka?
Samo napred jer možete vi to!
Da je lako nije, u tome se slažem u potpunosti, ali vi imate tu čast i privilegiju da na svet donesete novi život, a ima li šta vrednije od toga? Budite lavice. Muškarci taj bol ne bi izdržali. Bog je taj koji je izabrao vas da nosite dete. Ima nečeg svetog u tome. Poštujte to. Ne kukajte i ne govorite sebi da ne možete, ne predajte se bez borbe.
Od kako sam u drugom stanju priče o porođaju više ne doživljavam. Ponovo svi žele da ispričaju svoje jedinstveno iskustvo, ali ja više tome ne pridajem značaj. Isključim se i ne reagujem, u sebi pomislim kod mene će biti drugačije, sve će ići svojim prirodnim tokom. Potrudiću se maksimalno koliko je do mene da budem aktivna, da šetam do poslednjeg dana da se lakše porodim, u porodilište ću otići hladne glave, smirena jer znam da se kući vraćam sa njom u naručju. Duboko u sebi osećam spokoj i ko god me sretne kaže kako delujem opušteno i svi se prosto iznenade mojom smirenošću. Mislim da je tome delimično doprinela i joga za trudnice koja deluje relaksirajuće na telo i na um.
Kad sam ostala u drugom stanju pomirila sam se sa tim da je porođaj nešto potpuno normalno i prirodno i da nema razloga da se plašim.
Sasvm slučajno sam na tv-u gledala sam emisiju o majkama koje su se potpuno prirodno porađale bez anestezije i lekova protiv bolova. One kažu da je njihovo telo dovoljno jako da izdrži porođajni bol. Ako je bol prolazan, čega onda treba da se plašimo? Treba da skupimo snagu i da damo sve od sebe, da ne kukamo i ne gubimo snagu za ono mnogo važnije što sledi.
Savet
Pronađite nešto što vas opušta. Probajte jogu ili meditaciju. Ne dajte da vas plaše svojim lošim iskustvima, sve je to prolazno. Isključite se i govorite sebi kako će sve biti u savršenom redu. Cilj je da pamtimo lepe stvari u životu, a ne da se podsećamo na ove druge.
Budite u skladu sa samom sobom, sa svojim mislima i svojim bićem. Ako imate strahove, priznajte sebi i radite na tome malo, po malo da ih otklonite. Otkrijte pravih uzrok svojih strahova. Ne postoji magični štapić. Pomozite sebi.
Na kraju krajeva ima li šta hrabrije od odluke da postanete majka?
Samo napred jer možete vi to!
Коментари
Постави коментар