Trudnica sa koferom

Ukoliko ste u drugom stanju ili ste bile, sigurno ste nekad čuli komentare ili dobacivanja tipa: "Debela"- uz smešak, ili "Baš te briga sad možeš da jedeš za dvoje" i slično. Još nisam srela trudnicu kojoj ovi komentari prijaju. Kako bi moja mama rekla: "Ako nemaš ništa lepo da kažeš, ti prećuti". Baš tako. Ako ne umeš da pohvališ, onda nemoj ni kritikovati. Živim po sistemu "Ne čini drugom što ne želiš da drugi čini tebi" i zaista mi ne bi palo na pamet da kažem trudnici: ju koliki ti je stomak, krupna si, orgromna si, imaš velik stomak zato što si niska, baš si se ugojila ili tome slično.  Pre kad sam sretala trudnice uvek me je obasipala neka neopisiva radost i iskrao bi mi se smešak ali nikad ne bih komentarisala, a pogotovo ne negativno i ne nekog koga ne poznajem. Sada bih svakoj trudnici koju sretnem rekla "Danas si baš slatka" ili "Baš si lepa trudnica" udelila bih kompliment kako bi se ona bolje osećala, iako joj m

Prvi trimestar Mučnine. Mislila sam da ću biti jedna od onih srećnica koje lako iznesu trudnoću da ni ne osete. Mojoj mami nije bilo muka ni u prvoj, ni u drugoj trudnoći, tako ću i ja.- ubeđivala sam sebe. Aha. Ceo drugi i polovinu trećeg meseca trudnoće nisam nigde izlazila jer mi je bilo muka. To nisu bile jutarnje mučnine, nekad bi trajale i po ceo dan. Nekad bi se javljale u različito doba dana. Negde sam pročitala da sve ide iz glave, i tako sam pokušala da ne mislim na to i jednom sam čak i u snu povratila. Gde god sam išla nosila sam kesu sa sobom za svaki slučaj, često puta mi je zatrebala. Dešavalo mi se da čim popijem ceđeni sok odmah ga povratim ili od samo jedne čaše vode. Sreća ovaj period je bio kratkotrajan iako se meni činio dug i mukotrpan. Protiv mučnine sam probala sve što sam pronašla na internetu: čaj od đumbira, Donat vodu, bademe, grisine, prepečeni hleb, limunadu. Čini mi se da mi je najviše muka bilo na prazan stomak. Pseći njuh. U stanu smo imali osveži

Kad su se na testu za trudnoću pojavile dve crte, emocije su mi se uzburkale. Nisam znala da li da plačem ili da se smejem. Osećala sam uzbuđenje, sreću i strah u isto vreme. Kao neka vrsta šoka. Šta sad? Kako dalje? Jesam li stvarno spremna na tu odgovornost da postanem majka? Sigurna sam da će se neke trudnice pronaći u ovom tekstu. Iako sam planirala trudnoću bila sam pomalo izbezumljena, kako li je tek onim koji ne planiraju, tačno bih se onesvestila pomislim u sebi. Ideja da postanemo roditelji mi je delovala savršeno, oboje smo mladi, volimo se, imamo sve uslove za normalan život. Povrh svega živimo sami, imamo svoj mir i odlično se slažemo. Šta još možemo da poželimo? Međutim, ugledavši te dve linije u mom mozgu se odjednom pojavilo bezbroj briga i problema. Kako ću ja sada kad ne znam baš ništa o trudnoći, da li sam stvarno dobro razmislila, možda sam prenaglila sa odlukom. Kako sam mogla da budem tako glupa, trebalo je prvo da se dobro informišem, da uzmem knjigu o trudno

Buduće mame i tate dobrodošli na moju stranicu! :) slika preuzeta sa interneta Pretražujući Internet primetila sam da na srpskom jeziku postoji mali broj blogova koji se bave temom trudnoće i  pomislila da bi bilo korisno da  sa vama podelim svoje iskustvo. Tokom trudnoće falili su mi saveti, mišljenje i iskustva jer  trudnoća kao jedan od najlepših period života ipak  sa sobom nosi strepnje i strahove i ima trenutaka kada se svi osećamo pomalo nesigurno u sopstvenoj koži. Pišite mi u komentarima teme koje vas zanimaju i koje bi želeli da čitate na blogu.